Ma da vam je nogomet do kosti mrzak, tko je gledao utakmicu Cityja i Monaca mora ga zavoljeti! Euforija i jeza, šokovi i delirij, trans i depresija, kako kada za koga, triler dostojan Oscara. Na kraju spektakularnih 5:3, prednost Manchester Citya pred uzvrat u Monte Carlu.
Nazvali smo Subašića oko ponoći, javio se iz autobusa, koji ih je vozio u zračnu luku. Nije mu bilo lako, ali on je sportaš pobjedničkog karaktera.
- Dobra utakmica za gledatelje, a što da vam ja kažem? Primio sam pet golova, za jedan sam kriv, kod ostalih nisam mogao ništa. To je život, svakom se dogodi da napravi pogrešku, pa tako i meni. Odgovoran sam za svoj gol, nema bježanja od ničega. Kad si dobar, dobar si, kad napraviš pogrešku tvoja je, i nema Boga da to ispravi - kazao nam je Subašić.
Što s dogodilo kod toga udarca Agüera za 2:2? Dekoncentracija?
- Nije dekoncentracija, sklisko je bilo, kliznula mi je i - bok. Milimetri su u pitanju.
Vodili ste i nakon toga 3:2 i onda totalni pad.
- Imali smo priliku zabiti za 3:1 iz penala, da jesmo to bi bila druga priča. Mogli smo "ubiti“ utakmicu. Poslije smo sami napravili puno grešaka, prvo ja, potom kod kornera nitko nije čuvao Agüera, ostao je sam i opalio, možeš se slikati na golu. Potom kod novog kornera ostanu dvojica i uđu s loptom u vrata. To je sve neiskustvo, mlada smo ekipa, pokazali smo da imamo dobru momčad i možemo napraviti nešto i u uzvratu.
Jeste li jako razočarani i tužni?
- Ha, tužan? Ne mogu iz ove kože. Nije lijepo kad primiš gol kakav sam primio, kao ni pet komada, ali ima puno gorih stvari. Treba podignuti glavu i okrenuti se sljedećoj utakmici, gurati u prvenstvu. Ne skrivam se iza ničega, tako je kako je.
Kažete da imate šanse?
- Pa čekajte, svakome zabijamo golove, pogotovo kod kuće. Sve je još otvoreno. Jesu oni super ekipa, ali i u ovoj utakmici se vidjelo da je malo nedostajalo da sve bude na našoj strani. Ali to je nogomet, zato ga igramo i volimo, zato imamo golmane da nekad naprave greške, a nekad spase. Sve je to dio sporta. Treba se dizati malo po malo, nastaviti raditi, daj Bože zdravlja. Moramo gledati prvenstvo jer ono nam je jako važno. No, i u uzvratu možemo dosta napraviti. Bit će opet super susret, pa ćemo vidjeti tko koga. Stvarno smo igrali otvoreno jedni i drugi, mi ćak preotvoreno kod 3:2.
Putovali su noću, pametno, jer nakon ovakvog adrenalina i stresa ionako ne bi mogli spavati.
- Pa je, isti nam je vrag… Moramo u prvenstvu nastaviti gdje smo stali, da budemo prvi. Daj Bože da osvojimo prvenstvo Francuske, to je jako važno - zaključio je Subašić.