Anđelo Šetka, novi jadranaš, razbudio se kada je bilo najpotrebnije. Ne znači da je dosad “spavao”, daleko od toga jer je obavljao one specifične, “komandoske” zadatke. Možda ga nema među strijelcima, ali njegov je rad u bazenu iznimno bitan. No, da ne bi zakinuo one koji ga prate kao strijelca, Talijanima je utrpao dva komada.
- Barem sam ja poznat po tome što uopće ne gledam jesam li dao koji gol. Iskreno, meni je nekad draži blok, nego gol.
Dvojica koji su igrali u Italiji (Šetka) ili igraju (Sukno) baš Italiji zajedno su uvalili 6 golova, točno polovicu naših.
- Možda se probudio nekakav mali inat. Možda se večeras protiv Srbije u nama probudi još veći inat.
Do jučer ujutro niste razmišljali o Srbima, sada se valja smiriti, ali i dobro pripremiti za njih. Problem je što se savršeno dobro poznajete.
Nema nepobjedivih
- Mi smo došli s ciljem, a on sigurno nije bio stati u četvrtfinalu. Polufinale svjetskog prvenstva je... ne znam što reći o toj utakmici. Za takve susrete se jednostavno živi, za to treniraš, mučiš se. I uživaš!
U sportu nema nepobjedivih, barem ih ne bi trebalo biti, iako se Srbija nameće kao jedna od takvih.
- Naravno da nema nepobjedivih. Pobjeđivali su nas dosad, ali radimo, treniramo, trudimo se i sigurno nismo došli da bismo gubili. Ne samo mi. Kao da je Kazahstan došao sve izgubiti? Nama je ovo nova prilika za isprati gorak okus jer znam da javnost u nas gušta baš na ovakve utakmice. Već vidim bombastične najave i naslove, ali nama je to stvarno utakmica kao svaka druga, tako joj moramo pristupiti. Ima, jasno, težinu polufinala SP-a, ali mi smo sportaši i naučeni smo na drukčiji pristup.
Želite reći da će večerašnja utakmica biti u stilu “još jedan dan u uredu”?
- Kao što je Mario Balotelli rekao jednom, “meni je to posao, kao i poštaru dostaviti poštu”. Ma ne, sport je emocija više, ne može se to uspoređivati, ali nama je to ipak posao. Ne smijemo se zamarati tko je s druge strane, valja prvenstveno gledati sebe.
Cijeli dan - čekanje
Može li se govoriti i o iskustvu više jer je iza vas već jedna utakmica koju je trebalo čekati do 22.00 sata? Srbi su prvi put u toj situaciji.
- Iskreno, izgleda kao da dan nikad neće proći. Probudiš se pa čekaš trening. Onda čekaš ručak, pa onda čekaš utakmicu, ali popodne ne možeš spavati, pa čekaš autobus. Cijeli dan nekog vraga čekaš! Točno, stvarno imamo iskustvo, ha, ha.