Veselin Vujović ostavio je u Zagrebu sjajan trag. Publika ga jako voli, no, više kad je na njenoj strani, realno rečeno. Vuja je impulzivan, nema granica ni kočnica kada je na terenu i sve će učiniti da dobije utakmicu. Treba reći da je realno u tome uspio jer Slovenija je bila dosta oslabljena pa je još bila u bunaru, ali je svojim provokativnim pristupom i pozivanjem na oštrinu Vuja uspio oživjeti momčad i publiku i umjesto poraza dobili su egal. Nama se to nije dopalo, ali je tako.
No, Vuja je u četvrtak ipak malo pretjerao u svemu tome jer želja je jedno, a događanje drugo. Živce su izgubili prema njemu i Čupić i, posebno, Udovičić na klupi jer Vujović je uz to što je trener, malo previše bio i sudac, malo i publika, i koliko god je činjenica da bi se bez njega, i Lesjaka naravno, Slovenija teško izvukla, ipak je za prijateljski dvoboj to bilo pretjerano. To, naravno, neće pokvariti sliku o njemu, no, ta njegova strast puno je puta bila i kočnica za neki kontinuitet na dulje staze.
Gol Karačića ipak izvan vremena. Iz Stožica odlazimo s remijem 26:26. Uzvrat već za 2 dana u našoj Areni Zagreb! #CROhandball pic.twitter.com/XaRtXoN43Z
— HRS (@HRStwitt) 26 October 2017
Trebao je to biti prijateljski dvoboj u kojem nema šanse da se netko ozlijedi, no, nakon ovakvog izdanja jasno je da tu više nema puno ljubavi. A trebalo bi je biti malo više jer da smo normalniji u nekim stvarima, puno toga dobrog bi se moglo napraviti. Recimo, Danska, Francuska, Norveška i Poljska imaju Zlatnu ligu u svakom reprezentativnom terminu. Prodali su tv-prava, izbornici mogu isprobavati u zagarantiranim dvobojima, koji su na vrhunskoj svjetskoj razini. I bez pritiska jer se četiri turnira zbrajaju u konačnom poretku.
E, sad, zašto mi ne bismo takav turnir imali sa Slovenijom, Mađarskom, Srbijom, Makedonijom, a da to bude bez strasti, od kojih su se, realno, svi normalni ljudi umorili? A sad zamislite taj turnir, pa zamislite koliko bi problema zbog svega toga bilo. A sigurni smo da bi Červar onda lakše mogao probati Jaganjca, Vrankovića, da bi Vujović bez strasti i pritiska mogao vidjeti svoju momčad u stvarnim gabaritima. No, teško da ćemo to dočekati. Al’ tko nam je kriv.
Sva je sreća što u Ljubljani nikom na kraju nije bilo ništa. Govorimo o prijateljskom susretu... Pa čak i ako je Vuja s druge stane, Vuja koji zaslužuje pljesak Arene. Nemoj više...