Doslovno na korak do BiH, odmah ispod Imotskog smjestili su se Vinjani Donji. Mjestašce od 2000 stanovnika, možda i nešto više, kolijevka je velikog junaka hrvatske pobjede nad Argentinom. Rebić mu je prezime, a zove se Ante, kao i njegov dida.
- A ne znam je li dobio ime po meni, pitajte mu ćaću - reći će nam vitalni 78-godišnjak dok je ispod oraha, uz magistralu što vodi prema BiH, tuckao kamen.
Otac Boško Rebić nije bio u selu. Ima posao s autobusima, vozi i nema ga kod kuće. Ali, kažu upućeni, i da je bio doma, ne bi se pred medijima pojavljivao. Tako je odlučio nakon nedavnog intervjua. Zato je tu Ante senior. Unuk mu je reprezentativac, a djed je znao proslaviti veliku pobjedu nad Argentinom.
- Još me glava boli od sinoć - govorio nam je u rano prijepodne petka.
- Časte me ljudi, donose piće, svi bi htjeli proslaviti našeg Antu. A je, dobar je Ante. Lipo igra - kazat će najstariji član Rebića.
Registriran s devet
Nije dida od velikih riječi, ali poznat je Ante u Vinjanima Donjim. Dida Ante da ne bude zabune. Čono mu je nadimak po kojem ga u selu znaju.
- Teše li Čono po kamenu? - upitao nas je jedan od domaćih dok je ispijao pivo pred lokalnim dućanom uz igralište NK Vinjana.
- Znate li vi da se s Čonom nitko ne može mjeriti u tesanju kamena. Jači je od mladića od 30 godina. I Ante je potegao na njega.
Hrvatski centarfor, mali Ante. U Vinjanima je počeo igrati, s devet godina je upisao prvu registraciju kazuje nam Branislav Mićo Škeva, alfa i omega nogometa u Vinjanima.
- Mi smo vam sad Druga županijska liga, peti rang. A nekoć smo bili i u Trećoj ligi - priča nam Škeva čija je kuća odmah do igrališta.
- Ante je krenuo u Vinjanima, šest godina je igrao kod nas i onda je otišao u Imotski. Kasnije u Splita.
Zašto nije u Hajduk, logično smo se upitali. Odgovor je ponudio Ivo Petričević, 68-godišnji umirovljenik, inače obiteljski prijatelj Rebića.
- Struka Hajduka je rekla “nije za nas”. Ja sam pitao jednog visokog dužnosnika u klubu. Ma neću sad govorit kojega. Pitao sam ga “ajde vidi može li mali u Hajduk”. On mi je odgovorio “ne može, nije za nas”. I tako nije otišao u Hajduk - ispričao nam je Petričević.
Đava s balunom
Još je Rebić mogao i prošlog ljeta do Hajduka, ali kažu da se nije dogovorio s tadašnjim sportskim direktorom Brancom. Pa možda jednom Portugalac to i objasni gdje je nastao problem. Ali, idemo dalje o Antinim počecima.
Prvi Antin trener u Vinjanima bio je Željko Jonjić Grirć.
- Znate što je rekao njegov prvi trener. Rekao mu je “ti si đava s balunom”. Pa taj je s 12 godina mogao sve s balunom, zato mu je reka ‘ti si đava’ - kaže Mićo Škeva.
Je li Rebić u mlađim danima odmah pokazao da je sličan Bokšiću?
- Ima Ante dugi korak ko Bokšić, njemu je najsličniji. Ali, kako igra sad će se pisati da je Messi “argentinski Rebić”. I nije Antina igra za nas iznenađenje. Mi ga pratimo godinama, bilo je samo pitanje kada će eksplodirati. I nije mu ovo kraj, još će on daleko otići. Bit će jedan od najbolji igrača SP-a. Samo da je zdravlja - dodao je Škeva.
Veliki je optimizam u Vinjanima, a Stjepan Medvidović nam je spremno otkrio zašto su Vatreni pobijedili Argentinu.
- Svi smo mi u Imotskom znali da ćemo dobiti čim igramo u crnim dresovima. To je tajna našeg uspjeha, samo treba igrat u crnim dresovima - kazao je Stjepan koji je zajedno sa sinom Ivanom pohitao u dućan po jutarnju spizu.
A djevojke iz dućana nisu htjele pred objektiv. Kažu “nismo mi iz Vinjana”. Ali, zato je iz dućana izašao Slišković. Nije Baka, njega bismo prepoznali. Iz dućana je izašao Joško Slišković trener koji je vodio Rebića u mlađim kategorijama.
- Znate, nisam imao licence, nisam nikada školu završio, a imao sam želju. Išao sam u Split u školu, volio sam trenerski posao i obožavao Tomislava Ivića. Kasnije sam se zaposlio u policiji i, eto, ode sve drugim putem. Ali, Antu sam trenirao u pionirima, ponosan sam na to. Otac je puno ulaga u njega, bio je uporan. Vodio ga na treninge, a kakav je bio Ante... šta da vam kažem. Živo dite. Igrao je sve pozicije, samo nije branio. Mogao je biti napadač, vezni, šta god bilo... Bio je jak, tvrd. Da ga udreš kopačkom po nozi, nikada ga ne bi zaboljelo - prepričao nam je Slišković i onda dodao malo osobne priče.
- Da vam kažem, imam ja tri sina. Prvog mi je tražio Dinamo, ali morao sam dati 40.000 maraka za potpis ugovora prije 25 godina. A nisam imao te novce. Danas imam unuka, ako njega netko ne uzme iz Hajduka, poslat ću i njega u Zagreb.
Ima talenta u Vinjanima. Mićo Škeva će nam reći “imamo četir-pet odličnih momaka”. Ali da jedan uspije bit će odlično. Da jedan bude novi Rebić, opet ćemo u Vinjane. Ali, velikih igrača je dala Imotska krajina. Zvone Boban, Iko Buljan, Ivan Gudelj....
Snaga i upornost
- Kombinacija Bokšića kojeg ste prije spomenuli i Gudelja. Brzina Bokšića i snaga, izdržljivost Gudelja, e to je Rebić - kazat će Mićo Škeva.
- Snaga i upornost glavne su karakteristike Rebića. Geni su to, možda čak i više s majčine strane. Majka Neda je iz Zmijavaca. Ali, najvažnije je da se Ante smirio, da je zreliji. I možda bude i veći igrač od Bobana. Ima još puno ispred njega, završit će on u Bayerna - reći će nam Ivo Petričević koji se nikako nije dao nagovoriti da stane pred objektiv fotoaparata.
- Imao sam jedno neugodno iskustvo s fotografiranjem za medije. Zarekao sam se da neću više.
Pomislio bi čovjek da se to događa samo u velikim gradovima, ali ima toga i u Vinjanima, neka je samo 2000 duša. No, vratio se Bayernu. U Vinjanima su tri kluba pojam kaže Petričević.
- Prvi je Hajduk, drugi Dinamo, a onda Bayern.
Trebala bi klubu neka “injekcija” od transfera Rebića, jer igralište i prateći sadržaji, smješteni na magistralnom putu tek nekoliko stotina metara od granice s BiH, u lošem su stanju. Tik do igrališta je dućan i okupljalište lokalne “škvadre”.
- Za koga to snimaš? - obratio se fotografu Vladi i doljepotpisanom novinaru.
Kada smo objasnili da nismo iz tajne službe, već smo se sprijateljili. Jadro Škeva također nije stao pred objektiv. Gol do pasa, bez majice, kako će pred kamere. Ali, imao je što za reći.
- Imam ti ja jednu rečenicu, ta najbolje opisuje Antu. Moj je dida bija tvrd ko stina.
Ante tvrd ko dida. Dokle će se stići Hrvatska s Antom, legendom Vinjana i šire, silno je zanimljivo pitanje. Na povratku u Trilju slušali smo u kafiću od naše bivše miss Katarine Banić kako se u tom malom gradiću na Cetini slavilo.
- Odličan je promet, slavilo se do jutra. Ode li Hrvatska do finala, bit će sjajno. Dođite na pečenje, feštat će se i protiv Islanda - pozvala nas je simpatična Kate u Trilj.
U Trilju je otvoreno za sve, pravi “full paket”, u Vinjanima se slavi u kućnim dvorištima i lokalnom restoranu Lučica. I gleda se naprijed.
- Ako budemo išli do kraja, vozit će Boško autobus iz Vinjana na finale - kazao je Petričević za kraj.
A dida Ante samo je dodao “i ja idem, ali tu do kuće”. Dida će gledat u Vinjanima.
- Živjeli i da Ante još bolje igra - ispratio nas je dida Ante i nastavio ispod oraha tuckati po kamenu.