Nakon ovoga ne treba previše pametovati i filozofirati, nego samo čestitati igračima i stručnom stožeru iz sveg srca na fantastičnoj i fanatičnoj borbi, za koju su na kraju nagrađeni najljepšom mogućom nagradom - borbom za zlato.
Da nam je netko prije prvenstva ponudio srebro, mislim da bismo ga objeručke prihvatili, ali sada, kad smo u finalu, naravno da se mora razmišljati i o jedinom zlatu koje nam nedostaje.
Utakmica? Dakle, niti sam gledao, niti sam ikada igrao ovakav meč. U prvom poluvremenu dečki su bili fantastični u obrani, gdje smo ih jako dobro čuvali i limitirali, a u napadu smo bili odlični. Šego je bio fenomenalan. Drugo poluvrijeme donijelo je crnu rupu i u našoj igri, što je i normalno, jer se događa svim reprezentacijama. Malo smo usporili s ritmom i koncentracijom, dopustili im da povedu, ali se nismo predavali, nego smo se vraćali, i to je bilo zaista dramatično.
Ova utakmica najbolji je dokaz koliko su vratari važni u igri. Šego je bio fantastičan, Ašanin nas je s dva obranjena sedmerca vratio u život, i bez njih ne bismo mogli pobijediti. Ne znam što se u drugom poluvremenu događalo sa Stepančićem i zašto je Horvat igrao desnog vanjskog. Ako Luka nije bio ozlijeđen, ja bih svakako igrao s njim, iako se Zlaja sjajno kretao i razvlačio norvešku obranu, ali on nije šuter, i tu nam je nedostajalo tog pritiska na njihovu obranu. Produžeci su bili nevjerojatno stresni i dramatični. Tu sve taktike padaju u vodu, što je pokazala igra i naših i Norvežana, puna grešaka, bez glave i repa, uz dosta promašenih zicera, probijanja. To je bila igra na čisti refleks, instinkt, reakciju u djeliću sekunde, a u tom kaosu mi smo bili malo prisebniji i zasluženo slavili.
Potpuno razumijem igrače, jer je utakmica važna, velik je pritisak, veliki stres i zaista su pokazali nevjerojatno srce. O suđenju samo kratko. Bilo je naklonjeno Norvežanima, s nekoliko pogrešnih odluka na našu štetu, a pogotovo su im predugo puštali pasivnu igru. No, s druge strane, treba shvatiti i suce, jer su i oni bili pod velikim pritiskom. Sada je najvažnije da se dečki rekuperiraju. Ja im ne bih dao više nijedan trening, jer nakon ovakvih utakmica, velike emocionalne i fizičke potrošnje, odmor bi trebao trajati sedam dana, a ne samo jedan. No, ritam je takav i zato ih se treba maksimalno odmoriti.
Dakle, samo masaža, dobra prehrana, suplementi. Odmor glave i tijela. Priprema za protivnika treba biti samo kroz analizu i priču. Znam da je najlakše reći, ali to je utakmica u kojoj tek sada moraju biti najjači i izvući sve ono najbolje od sebe, a vjerujem da je i nakon ovakve utakmice dosta toga ostalo.