Poseban susret s Peleom imao je naš splitski, legendarni radio-reporter i novinar Edo Pezzi. Čuva uspomenu na doživljaj iz Rio de Janeira, o tome je velemajstor mikrofona pisao i u svojoj autobiografskoj knjizi, prenosi Slobodna Dalmacija.
Referiramo se na oproštajnu utakmicu Pelea, na taj srpanj 1971. i 2:2 protiv Jugoslavije i pogodak Jurice Jerkovića. Pezzijeva priča teče:
- Bio sam jedini splitski novinar na toj utakmici, a dogodilo se da sam i snimio gol Jerkovića, imao sam foto-aparat marke Kiev, ka‘ sad se sjećam... Ovako je to bilo, radio-reporteri, a bilo nas je više, sjedili smo uz aut-liniju, skoro da smo bili zajedno s našima na klupi za rezerve. Selektor je bio Vujadin Boškov, treneri Slavko Luštica i Gojko Zec. Budući da sam bio prijatelj s Boškovom dobacivao sam mu, Vujke, stavi Juru, zabit će gol...
Pezzi je uhvatio malo daha, nastavio je, uspomene naviru:
- I stvarno, Boškov je na poluvremenu stavio Jerkovića. A kad je Jure ušao u igru, na poluvremenu sam s fotoaparatom otišao iza gola Brazila. Tamo nije bilo nijednog fotoreportera, jer su svi na suprotnoj strani iščekivali Peleov pogodak. A kad tamo, zabio ga Jerković i uspio sam to snimit i vratio sam se sav sretan na klupu. Sad me Boškov vraćao natrag, vrati se tamo, dat ćemo još jedan, govorio mi je... A ja sam mu rekao da nemam više filma u aparatu, ispucao sam sve. No, bio je dovoljan i taj jedan Jerkovićev gol za veliku priču. Bila je to felš-lopta koja je bježala od vratara. Brazilski golman Felix pravdao se publici, pokazivao je kako nije mogao ništa.
Pezzi nam je prenio i kakva je atmosfera vladala kad se Pele opraštao:
- To je bila prava ludnica, Pele je mahao dresom i trčao počasni krug, pozdravljajući golemu masu na tribinama koja je pjevala i plakala... U sjećanju mi je kako su samo pravili radio-prijenos, trojica reportera u skučenom prostoru oko mikrofona, dvojica stalno urlaju, a treći bi u pauzama čitao reklame. Za mene su govorili da puno pričam i da vičem u prijenosu, a prema njima, to je bilo ništa. Baš su me se dojmili...
Pezzi je ponosan da ima Peleov autogram, a i na slici je s njim, objavio je sve to u svojoj knjizi:
- Dan prije utakmice priređen je veliki prijam u golemom hotelu i pokušao sam se približiti Peleu. Nisam uspijevao. Onda sam izveo trik, došao sam do recepcije i zamolio da pozovu Pelea na razglas, da ga hitno treba familija na telefon. Začudo, mladić na recepciji me poslušao i Pele je došao, a sa mnom je bio Džajić. Shvatio je Pele da je bila finta, ali se nije naljutio, nasmijao se. Bio je srdačna osoba. Uspio sam se slikati za uspomenu, a potom mi se na putovnicu Pele potpisao što mi je posebno draga uspomena.
Za Edu Pezzija nema dvojbe tko je najbolji nogometaš na svijetu svih vremena:
- Pele, apsolutno! Ja obožavam Messija, ali Pele je imao i akrobatiku, a dribling, varku tijelom i šut s obje noge i glavom da i ne spominjem. Nije se takav rodio poslije, nikako! Pele za mene nije samo najveći nogometaš nego i sportaš svih vremena!