Senjski naglasak i dalje je postojan. Gospodin kako je nekad rekao, a kako je ostalo do danas. Karizmatični trener oko kojeg su se vrtjele mnoge ponajbolje priče hrvatskog ženskog rukometa u povijesti. Danas u mirovini, malo doma u Španskom, malo u Senju s brodom na moru. Djeluje zadovoljno, mirno. Možda se ipak malo prerano povukao iz svega, ali to je bila njegova odluka.
On je uvijek donosi odluke, a to je u poslu kojim se bavi jako teško. Kako ste gospodine Šojat?
- Mučin se, imam Max TV pa ne mogu gledati naše cure kako Bog zapovijeda, ali se nekako snalazim. I da mogu ići u kafić ne bih išao pod ovakvim okolnostima, imam 73 godine, čuvam se. I iskreno, ne znam kud si se mene sjetil’, baš, jer nisam ja više toliko u tome. Više sam orijentiran na unuka kojem je pet godina, pravo da ti velim.
Ali sve vidi i prati.
- Ako nije jako napeto, jer mi napeto ne paše za herc. Na kraju je ovako bolje ispalo da smo odmah igrali s Rumunjkama, makar je nezgodno kada ti preko noći mijenjaju raspored i to.
I onda sam od sebe.
- Zamolil bi te bez senzacija, jer meni to ne treba, da ispada da ja sad nešto poklapam nekog i te priče, da ispadne kako prodajem pamet naknadno.
Kako vam se to čini sve skupa?
- Lipo , uživam pravo da ti velim. Cure su sve o duševile. Otišli smo bez pompe, nitko nije očekivao sve to, ali nekako je sve izašlo iz njih u pravom trenutku na pravom mjestu. Gle, prvo je bila Mađarska, iskreno ne znam zašto su je stavili među favorite, jer znam da je nekad s Kökeny, Farkas, Gorbitz, Tohh bila bolja, pa nije bila favorit. Po čemu su ove naše slabije od Kovacics budimo realni. Onda Nizozemska, svjetski prvak, OK. Tu se već vidio štimung, a to je pola posla. Kada sam nekad k’o klinac bio pomoćnik Vladi Stenzelu prvo što me pitao kada je došao iz Njemačke bilo je “mali, kakav je štimung?”. I to je to. Ta Nizozemska vodi Srbiji 6, pa izgubi 4, tu se već osjetilo da to nije nešto kao lani...
I onda je sve krenulo. A iza svega?
- Osim tog štimunga i vrhunske atmosfere iza toga stoji puno rudarskog rada. Ipak se u toj Lokomotivi radi, što se vidi i po ovima koje su vani, jer je većina njih isto prošla kroz to. I onda dolazi kontinuitet rezultata i igre. Veliki rezultat ne možeš napraviti bez obrane, mi 13 minuta nismo primili gol sa Srbijom. Sad je moderno da rezultat bude 38:36, ali ja sam za 23:22, 22:21, jer to je rukomet koji je interesantan. Fanatična obrana, sa solidnim i nekad jako dobrim golmanom. Kad imaš takvu obranu možeš i pogriješiti, a da ti ne fali. Ovaj par pivota spada u gornju svjetsku klasu. Ježić i Mičijević su pokretačice svega. Sada je bio dodatak Krsnik, pa Blažević, pa Lara Kalaus... Poklopilo se u pozitivi i ja sam iskreno oduševljeven.
Ruski trener Tarsikov je govorio “dobila komanda”. Šoka očito s tim dobro komandira. Dugo je s njima, nitko ga ne dira i to su velike stvari koje su se pretvorile u rezultat.
Usporedba nekad i danas?
- Znaš da je to nezahvalno, ali danas je realno drugo vrijeme. Nekad je postojala Rusija, koja stane u 6-0 i vidiš od njih šesti red tribine. Onda je došla Norveška, pa je konkurirala, onda je Rusija stala, došla je Francuska i to je bilo to. Sve ostalo bilo je bljesak i Nizozemska, i Španjolska, i Švedska, i Brazil, i Rumunjska. Sada smo taj bljesak mi i želim da ostanemo više od bljeska. Šoka to jako dobro radi.
A njegova pomoćnica vaša je omiljena Snježa Petika.
- Mi nikad nismo bili blizu, ali smo se voljeli na poseban način. Gle, kada je postala trenerica Podravke poslao sam joj podršku, a onda je meni vratila pol metra poruke. Ako ona nije zaslužila biti dio toga, onda ja ne znam...
Želio je naglasiti.
- Znamo za uvjete u kojima radi Lokomotiva, nema se ni za frizuru. Iz te skromnosti je ispala i drskost sportska i to je čak malo i nezaustavljivo. To nije slučajno. Rezultat govori svoje, a na pitanja koja stoje ja ne bih mogao govoriti, osim da su svi željeli najbolje, a sad jesu li pogodili to ne znam. Ako me pitaš za Podravku...
I sad igramo s Norveškom?
- Nije to ona Norveška kao prije. Htio bih da mi to netko malo pojasni, zašto nema igračica kao nekad Žjukiene, Tirca, Petika, Anja Anderssen pa Hammerseng, Nyberg, Polotorackaja... Francuskinje stvarno djeluju sjajno s Krumbholtzom, ali imaju +8 sa Španjolkama, a završi +1. Navarro koja ima 41 godinu to napravi. Ne znam jesi shvatil, možda sam malo konfuzam, ali probaj.
Euro nekad i sad?
- Nekad je bilo 12 reprezentacija, tu je kvaliteta zgusnutija, veća. Sada su veće mogućnosti i mi smo dobili priliku. Dugo se tu cure u svemu tome i zato je i isplivalo, a to znači da je rad dobar. To nije pitanje uvjeta, nego života od rukometa. Kroz to skromno odrastanje dobile su sve, nema za pivu i frizuru, ali ima igrača.
A trenera?
- Ne bih ja o tome, možda malo kvalitetnijeg mentoriranja bi pomoglo i više. Niste rekli o pojedinačnim vrijednostima?
- Taj par pivota Debelić - Ježić je perfektan. Ta mala na golu to je fenomen, lovi lopte jednom rukom, a to samo govori o njenoj glavi, koncentraciji. Ma, sve su odlične, pa ja iskreno nisam ni znal’ za Blažević, al’ nemoj to pisati molim te da me krivo ne razumiju, nisam vjeroval’ da je Dora Krsnik zabila 6 komada, da Lara Kalaus može devet.
Podravka nema nijedne igračice, dolazi tek sada Milosavljević.
- Ja sam nekad imal’ 7 iz Lokomotive, 6 iz Podravke ili obrnuto, pa su me stalno gnjavili zakaj ovo zakaj ono. Danas... Mislim da sam odgovoril’ kroz prethodna pitanja. Ta Milosavljević je dobra, to je ona kaj zabija, ali prvo se mora stopiti s ekipom, da bi bila dobra. Moglo bi to biti zanimljivo.
I zaključio je...
- Ne bojim se ja ni te Njemačke, iskreno. Uostalom, ovo je već strašna priča, a bude li polufinale to je briljantan rezultat - zaključio je Josip Šojat, trener iza kojeg je europski naslov s Podravkom, IHF kup s Lokomotivom i još puno toga, trener po kojem se i danas prepoznaje ženski rukomet ili kako bi on to rekao ‘damen handball’.