Dan prije te utakmice otišli smo u karantenu u Mokrice. Tamo smo bili izolirani od svega. Tada sam imao 20 godina, nisam se bavio tadašnjim političkim previranjima. U klubu je bilo Hrvata, Srba, Muslimana... Nikad nisam osjetio neki nacionalizam, niti sam razmišljao na takav način. Mi smo svi bili koncentrirani samo na to da pobijedimo Crvenu zvezdu. Plašio sam se da se ne izblamiramo jer smo emotivno bili na dnu s obzirom na to da smo izgubili prvenstvo.
Kad smo dolazili na utakmicu, čuli smo da je bilo tučnjava i nereda u gradu, ali to nas nije posebno uzbuđivalo jer su se navijači u to doba stalno sukobljavali na gradskim ulicama, bilo je tako u Zagrebu, Beogradu... Kad smo stigli na zagrijavanje na južnoj strani terena, na tribini su bili navijači Crvene zvezde, ali i dio Dinamovih navijača, s obzirom na to da se u ono doba to moglo. Već smo tada vidjeli da počinju neki neredi na toj tribini. Navijači Zvezde su napali te, nazovimo ih, obične Dinamove navijače, ali sva milicija je bila koncentrirana ispod sjeverne tribine. Nedugo zatim, naši navijači su probili ogradu sjeverne tribine, a tamo su se zagrijavali igrači Zvezde koji su odmah pobjegli u svlačionicu. Navijači su uletjeli na teren, milicija je intervenirala, a ja se nisam osjećao ugroženim, stajao sam i gledao što se događa.
Vladalo je čisto ludilo
Bio sam u Dinamovu dresu pa nisam mislio da će me netko napasti, da će me neki milicajac udariti. Onda je Zvone Boban udario milicajca, da bi na kraju ja dobio udarac pendrekom po leđima. U onom trenutku kad je Boban udario milicajca, prišao sam kako bih ih razdvojio. Stao sam između milicajca i Bobana. I tada sam dobio udarac, onako žestok. Nije mi palo na pamet vratiti mu udarac. Nisam tip koji je agresivan, mene možeš dugo gaziti. Jedino kad mi pukne film, onda ja zgazim! Ali trpim do besvijesti.
Kad sam vidio da milicija tuče navijače koji su na podu, opet sam pokušao svojim sportskim autoritetom to zaustaviti. Ali vladalo je čisto ludilo. Nakon svega toga kad smo se spustili u svlačionicu, vidjeli smo igrače Zvezde koji su bili jako uplašeni. Nas su pak pekle oči od suzavca. Kad sam skinuo dres, od udarca pendrekom po leđima imao sam veliku masnicu. Tadašnji fizoterapeut Joža Čačković mi je kazao da ćemo sutra to otići snimiti. Međutim, taj pendrek je očito čudotvoran. Drugi dan nakon buđenja više uopće nisam imao masnicu! Međutim, masnica je nestala, ali bol je ostalo.
Na koncu nismo otišli kod liječnika, no ja sam onda ostao preplašen. Bio sam mlad momak koji je došao iz Slavonskog Broda, roditelji su mi bili radnička klasa, mama nastavnica u školi, tata je radio u Croatia osiguranju. Sam sam došao u Zagreb, nisam imao nikakvog zaštitnika. Tadašnje jugoslavenske milicije su se svi plašili, pa sam mislio da će mi netko pozvoniti na vrata. Nekoliko dana nije mi bilo svejedno, ali na kraju nitko nije zvonio, nitko me nije pozvao na saslušanje.
Komentari (0)
Komentiraj