Nathan Reuvers je u svojoj prvoj prilici za trofej otkako je napustio SAD isti i osvojio. U finalu je ubacio deset poena i skupio osam skokova.
- Ovo je sjajno iskustvo, napravili smo odličan posao. Naša kemija nam daje sve. Igralo se finale i znao sam da će biti teško. Promašivali smo neke otvorene šuteve, nije bilo lako, ali sada smo sretni.
Dobili smo obranom
Gašper Okorn, Cibonin trener, upisao je i devetu pobjedu otkako je na klupi Vukova. Ali, ova je najposebnija.
- Za neke je bila uživancija ovo gledati, za neke druge baš i nije. Bilo je jako tijesno, patili smo 40 minuta, jako smo bili nervozni, kao da je igračima ušlo u glavu da sad moraju dobiti, jer su favoriti. I dobili smo na kraju s obranom, u napadu nismo ništa pogodili, a Cedevita se kockala, puštala nam šut. Kad bi se odlijepili, oni su se odmah vraćali. Cedevita je pokazala da joj je mjesto u finalu. A ja sam jako sretan, puno mi ovo znači.
Slovenac je bio iskren.
- Ovo je najteži trofej koji sam osvojio u karijeri. Nisam tu niti mjesec dana. Znate kakva je bila situacija i rekao sam si, OK, pokušat ću. I poklopilo se puno toga, momčad je reagirala vrhunski, zavoljeli smo se u sekundi i ovo sve mi jako puno znači. Mogu ovo usporediti samo s prvim naslovom u Sloveniji koji sam osvojio.
Kockao se Okorn i s Vildozom koji je odveo Cibonu na plus deset, ali ju onda i spustio na minus dva...
- Bio sam u problemu. Radovčić je bio u penalima, Gnjidić nije dobro reagirao i išao sam na rizik. S druge strane nisam mogao vraćati niti Reuversa, jer su mi već bili Gegić i Vildoza na terenu. Odigrali smo, međutim, vrhunsku obranu i to nas je izvuklo, zaustavili smo Filipovića, Bundovića i Šabića. Imali smo loš skok, ništa nismo pogodili, ali izvukla nas je obrana, naš protivnik je ostao na 65 poena. I da, ovo je deveta pobjeda uzastopno, ali ovu bih mijenjao za neke ranije...
Uz teren je bio i Roko Prkačin koji će se vratiti u igri u ožujku jer oporavak ide jako dobro. Bio je tu i kad su dizali trofeji...
- Baš sam se nervirao, želio sam se baciti na glavu, ući na teren od silnog adrenalina, pojeo sam nokte...
Odlučile su nijanse
I dok je Cibona slavila, drugačije raspoloženje bilo je u Cedeviti Junior. Josip Batinić je bio jedan od najboljih.
- Gledali smo utakmicu dostojnu finala i mislim da se moglo uživati u dobrim potezima. Na kraju su odlučile nijanse, a Cibona je imala malo više sreće od nas u završnici. Pali smo, ali pali smo hrabro i dokazali smo zašto smo u finalu i da smo tu ušli posve zasluženo.
Damir Mulaomerović je ovako sve vidio.
- Na kraju je moj dojam kako je presudila veće svježina na strani Cibone, jer su neke naši igrači, najvažniji igrači previše potrošili u polufinalu. Bundović je bio “u crvenom”, ali želio bih svima skinuti kapu, kako Ciboni, tako i svojim igračima, organizatorima. Cibona nas je otjerala agresivnom igrom daleko od koša, nismo bili koncentrirani kao u polufinalu sa Splitom, ali da je ušla jedna od onih trica u završnici, sada bismo mi bili s trofejom. Opet se predstavio i mladi Kučić i njegovo vrijeme, siguran sam dolazi. Vjerojatno većina moje momčadi od uzbuđenja nije mogla spavati uoči finala, jer nakon Splita je moralo nastupiti veliko pražnjenje. Žao mi je i da nismo imali širu rotaciju, ali svi smo se potrošili, emotivno, svakako. Išli smo preko maksimuma, neki poput Radovića to su lakše podnosili, Bundović nešto teže. Oduzeli su nam dubinu, nismo bili čvrsti u prvom dijelu - tražio je Mulaomerović razloge za poraz, a praktički odmah nakon utakmice morao se prebaciti u novi film. Izbornički.
Već u nedjelju navečer počinje se okupljati reprezentacija. Švedska nas čeka u petak i nedjelju.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....